Opsesivno čišćenje
Iako u trenutnoj situaciji preduzimamo neophodne mere kako bismo se zaštitili, opsesivno čišćenje tela i kućnih površina može stvoriti dodatnu napetost i povećati anksioznost. Opsesivne ritualne radnje tako mogu postati uvod za OKP (opsesivno kompulsivni poremećaj). Zato je najprikladnije zaštitu svog zdravlja svesti na razumnu meru.
Zanemarivanje nereda
Kao što nam opsesivno čišćenje može stvoriti neprilike, tako i zanemarivanje nereda i neodržavanje higijene mogu razviti simptome depresije. Iako ne možemo predviditi svaki korak novonastale situacije i potpuno je u redu da osetimo potištenost, ipak možemo učiniti ono što je do nas da ova situacija što kraće traje. Održavanje higijene prostora u kome boravimo je jedan korak ka tome. Tako vraćamo kontrolu nad stvarima na koje možemo da utičemo.
Previše ste prisutni na telefonu i na društvenim mrežama
Iako je trenutno socijalni kontakt izuzetno važan kada smo već fizički razdvojeni, previše utrošenog vremena putem ovih sredstava kominikacije neće delovati umirujuće. Svakako da su nam druženja sada veoma potrebna makar i na ovaj način, ali konstantno proveravanje ’dešavanja’ na društvenim mrežama i sati besciljnih razgovora mogu samo povećati anksioznost. Na kraju dana možemo se osvrnuti na protekle sate koje nismo iskoristili učinkovito zapostavljajući druge aktivnosti koje su nam važne.
Konstantno praćenje novih informacija
Dobro je da budemo u toku događaja jer nam informisanost pruža osećaj da vladamo situacijom u pogledu preduzetih mera ali neselektovano biranje uznemirujćeg sadržaja može pojačati simptome anksioznosti i dodatno nas uznemiriti. Zato je važno da odaberemo kratke informacije na dnevnom nivou koje će nam dati jasan uvid u tekuća zbivanja.
Povlačenje u sebe i smanjivanje kontakta s drugima
Suprotno prethodnom ponašanju možemo otići u drugu krajnost pa tako kontakte sa drugima zameniti drugim aktivnostima kojim se usmeravamo isključivo na sebe. Korisno je nekad izolovati se i vreme provoditi sa sobom da bismo promislili, integrisali emocije i ponovo bili ’svoj na svome’. Svima nam je to ponekad potrebno. Međutim, ako ovakvo ponašanje prevazilazi trajanje od nekoliko dana možemo pokrenuti depresivno raspoloženje i razviti osećaj bespomoćnosti.
Sklonost kao katastrofiziranju događaja
Slušajući svakodnevno ne baš ohrabrujuće vesti može se lako desiti da reagujemo sa zebnjom i brigom . Ako svakoj informaciji dajemo više na snazi nego što ona realno zaslužuje, povećaćemo anksioznost i teško ćemo moći da se umirimo. Kada sledeći put čujemo nešto što nam deluje strašno, umirićemo se tako što svu pažnju usmerimo na disanje i krenemo duboko da udišemo vazduh iz dna stomaka lagano ga ’pumpajući’ kao balon sve do grla i zatim polako, sporo izdišemo na dole osećajaući kako se telo umiruje. Ovim načinom disanja smanjićemo nivo stresa u organizmu umirujući i telesne simptome straha i nadolazeće anksioznosti.
Potiskivanje emocija
Usled trenutnih okolnosti možemo lako upasti u zamku ‘poricanja’, ‘negiranja’, ‘minimiziranja’ i drugih mehanizama odbrane koje koristimo kada osetimo da smo emocionalno-psihološki ugroženi. Upotreblavamo ih jer naša podsvest veruje da ćemo se tako ‘zaštititi’. Međutim, susprežući nadolazeće emocija zabrinutosti, straha, frustracije, bespomoćnosti, ljutnje, tuge…samo činimo da se osećamo gore. Kada ih pustimo da nas preplave dopuštajući da ih osetimo, vrlo brzo će i otići. Zato dopustimo sebi da osećamo.
Strah od budućnosti
Iako je budućnost neizvesna pa čak i na dnevnom nivou, sebi nećemo pomoći konstantnom brigom za svoje zdravlje, zdravlje najmilijih, finansije ili situaciju na poslu. Ako je budućnost nepredvidljiva i na nju trenutno ne možemo previše da utičemo, možemo se usresrediti na ono nad čime jedino imamo moć- na sadašnji trenutak. U ovde i sada možemo da učinimo ono što od nas zavisi a to nije malo. Možemo svesno da utičemo na svoje misli, svoja osećanja i ponašanje- upravljajući njima. I tako iz trenutka u trenutak umirujemo sebe i vraćamo unutrašnji mir i psihičku ravnotežu. Oslanjamo se na sebe i osnažujemo samopouzdanje ka srećnom ishodu predstojećih događaja.
Za kraj
Kao što smo videli, svaki ekstrem (višak ili manjak) vode u problem i stvaraju disbalans u našem organizmu. Umerenost je vrlina kojom svaku krizu uspešno prevladavamo nadajući se najboljem ishodu.