Slušajte šta kaže struka! Mere su usvojene na predlog struke. Svi moramo da se ponašamo u skladu sa preporukama struke.
Već danima vlast svoje poteze brani stavovima medicinskih stručnjaka koje ponekad čujemo, ponekad ne čujemo, a ponekad je bolje da ih i ne čujemo jer, ni uz maksimalnu koncentraciju i mrvice opšteg obrazovanja, nije lako razaznati šta nam kao jedinkama valja činiti. Jednog dana predstavnici struke su heroji, a već sutradan kao početnici u senci kolega iz Kine koji su nam, eto, „otvorili oči“ i ukazali da VMA, zbog centralizovanog sistema klimatizacije, nije pogodan za prihvat bolesnika sa respiratornim infekcijama.
Vlastima su, očigledno, neophodni svi mogući domaći, ali i strani izgovori. U tom „izgovaranju“ pred nacijom najteže je nekolicini uvaženih stručnjaka, epidemiologa, infektologa, virusologa itd., koji na svakodnevnim konferencijama za štampu komentarišu trenutnu situaciju. Disonantni tonovi u njihovim ocenama, taj gorki koktel vruće-hladno-vrelih upozorenja, koja, od olakšavajuće konstatacije da je 24-časovni karantin moguć samo u krajnjoj nuždi, za tili čas prerastaju u pretnju da se bližimo italijanskom i španskom scenariju, u velikoj meri onemogućava građane da realno sagledaju situaciju i eventualne sopstvene greške.
Otuda i apeli stanovništvu da veruje državi koja „sluša struku“ nemaju dovoljno odjeka. Jer struka, uz sve neizmerno poštovanje za njeno znanje i vanredan trud, za probleme u suzbijanju epidemije krivicu svaljuje isključivo na građane koji ne poštuju mere izolacije. Ni reči o dubiozama zdravstvenog sistema koje je epidemija razotkrila do srži, o dugom čekanju na rezultate testova, o nedostatku koordinacije u trijaži pacijenata s potencijalnim simptomima, a o nepoštovanju uredbe Vlade o organizovanju rada u uslovima vanrednog stanja od strane države kao poslodavca, što značajno povećava broj nepotrebnih i potencijalno opasnih kontakata, da i ne govorimo. A to nije pošteno!
Istina, vanredno stanje nije ambijent za ispravljanje sistemskih krivih Drina, ali jeste za poštovanje kako države, tako i građana. Razumljiva je rezigniranost lekara kome u jednom danu umre sedam pacijenata, razumljiv je i njegov bes prema onima koji ne shvataju ili ne žele da shvate ozbiljnost situacije i potrebu za striktnim poštovanjem mera izolacije. Ali je isto tako važno reći da je većina preminulih zaražena u vreme kada je u Srbiji koronavirus bio „najsmešniji virus na svetu“, a ne tokom poslednjeg martovskog vikenda, kada su pojedinci sunčano vreme iskoristili za grupne šetnje Košutnjakom i Adom Ciganlijom, što je pojava koja svakako zaslužuje javnu kritiku, pa i suzbijanje merama još rigoroznijim od do sada preduzetih.
Velike su muke prave struke. Pogotovo kad je prinuđena da sarađuje sa vlastima koje struku nisu poslušale – ni kod izgradnje Beograda na vodi, ni kod vraćanja oduzetih penzija, ni kod reforme javnih preduzeća, ni kod sulude politike subvencija, ni kod plagiranih doktorata… A ni kod zabrane zapošljavanja u zdravstvu i delu socijalne zaštite koji se odnosi na brigu o starim licima, a što nam se proteklih nedelja i te kako obilo o glavu. A za to nisu krivi neodgovorni šetači.
Foto: N1