Piše: prof. dr Miladin M. Ševarlić Preljinski
Nad građanima starijim od 65 godina izvršen je najmasovniji izolaciono-psihološki lapot u istoriji Srbije
Protivustavnim zavođenjem vanrednog stanja, jednopartijski „triumviratus“ predsednika Republike, Skupštine i Vlade omogućio je de jure Vladi Srbije (a de facto predsedniku Republike) da po svom nahođenju drastično ukidaju ljudska prava i slobode garantovane međunarodnim poveljama i Ustavom Srbije. Na posebnom udaru su naj(ne)zaslužniji građani stariji od 65 godina, nad kojima je izvršen i najmasovniji izolaciono-psihološki lapot u istoriji Srbije. U kućnoj izolaciji je čak 1.725.111 ili 24,7 odsto „ekonomski opterećujućih“ penzionera i njihovih izdržavanih životnih sapAtnika, od ukupno 6.982.604 žitelja Srbije (podaci iz 2018. godine)!
Za razliku od svih epidemija (od Antoninijeve/Galenove kuge 165‒180), usled kojih je u karantine smeštan samo manji broj zaraženih, predsednik Srbije (uz najbliže partiokratske i izabrane lekarske saradnike) širi globalističku katastrofičnu pandemiju straha od koronavirusa i u „kućni pritvor“ uteruje uglavnom nezaražene penzionere i njihove izdržavane životne sapatnike?! Elektronske nanogice i partijske kontrolore kretanja zamenio je drakonskom novčanom kaznom (do 150.000 dinara) od čak deset minimalnih penzija bivših zaposlenih, odnosno 14 minimalnih penzija bivših poljoprivrednika – kojima je zabranjen izlazak iz dvorišta sa odavno urušenim ogradama od prošća ako su prešli 70 godina i žive u manjim naseljima!
Diskriminisani su i narodni poslanici stariji od 65 godina. Za razliku od mlađih kolega, oni ne mogu da odu do zgrade Narodne skupštine i održe barem konferenciju za novinare (KZN) i iskažu (ne)slaganje o brojnim aktuelnim pitanjima tokom već 40-dnevnog idolopokloničkog jednoumlja u informativnim programima RTS-a i RTV-a ‒ za koje pretplatu najredovnije, pored stoke u štalama s brojilima, plaćaju upravo penzioneri!
U odsustvu Ustavom propisanog stalnog zasedanja Narodne skupštine tokom vanrednog stanja, kao jedini stariji od 65 godina od samo osam poslanika koji su od predsednice bezuspešno tražili hitno sazivanje sednice, tri puta sam predsednici i generalnom sekretaru podneo zahtev da održim KZN u holu Skupštine. Nisu odgovorili. Tek po četvrtom zahtevu da 14. aprila održim KZN dobio sam sledeći odgovor iz Generalnog sekretarijata: „Imate saglasnost za održavanje konferencije za novinare. Što se tiče dozvole za kretanje, morate se obratiti nadležnom ministarstvu.“
Shvativši da sam „dosadio“ brojnim telefonskim pozivima i sa četiri pisana obraćanja, da su ovim odgovorom hteli da me otkače po sistemu brigo moja pređi na drugoga, u naknadnom telefonskom razgovoru postavio sam logično pitanje: „Koje je to nadležno ministarstvo?“ i saopštio da sam još 1. aprila dobio odgovor: „MUP ne izdaje dozvole koje izuzimaju određena fizička lica od obavezujućih odluka Vlade.“ Na to mi sagovornica kaže: „Ne znam koje je ministarstvo nadležno“!? Ne verujem da u bilo kojoj državi Generalni sekretarijat Skupštine čak ni mesec dana od uvođenja vanrednog stanja ne zna koje je ministarstvo nadležno da izda dozvolu za kretanje narodnom poslaniku starijem od 65 godina!
I zašto je narodnom poslaniku potrebna dozvola za kretanje, a predsedniku Republike nije, iako ih je birao isti narod?
Istog dana dobio sam pisani odgovor i od zaštitnika građana (na moje iznenađenje, čak me je i pozvao telefonom!) sa zaključkom da je pitanje diskriminacije u nadležnosti poverenika za zaštitu ravnopravnosti – a sutradan i pisani odgovor poverenika s mahom prepisanim delovima pojedinih uredbi Vlade. U telefonskom razgovoru 16. aprila gospođi Janković izrazio sam nezadovoljstvo zbog izostanka konkretnog odgovora, rekao da ću se obratiti Savetu Evrope, nakon čega mi je obećala da će se i ona obratiti Narodnoj skupštini!
Da zaključim: do predaje u štampu ove kolumne od predstavnika ove vlasti nisam dobio odgovor zašto su diskriminisani narodni poslanici stariji od 65 godina!
Pitam se kako bi ove pokušaje prolaska starosno nepoželjnog poslanika kroz lavirinte današnjeg antiustavnog galimatijasa opisao nekadašnji „čuvar“ Skupštine (načelnik biblioteke) Branislav Nušić, koji je na tu dužnost postavljen 1929, odakle je definitivno „stavljen u penziju“!
Izvor: Slobodne novine