Imao sam čast i priliku da kao mlad novinar upoznam i razgovaram s nekoliko osoba koje su preživele nacističke logore, sa surovim iskustvom. I kad bi, već oguglali na strah, izgubili svaku nadu za spas, poslednju snagu im je davalo očuvanje dostojanstva – umreću kao čovek! Dakle, floskula da nada umire poslednja je netačna.
Nije novo svesno i namerno urušavanje dostojanstva kroz logoraški tretman građana, pa ni njihov pristanak na to. Otuda će biti zanimljivo pratiti da li će i kakve reperkusije imati naknadno osvešćivanje od ponižavanja kad strah počne da jenjava.
Sve ove „mere“ koje je tobož smislila „struka“, a koje su izvirale iz jedne usijane glave, iznikle su, prevashodno, iz tri razloga: da prikriju tragično stanje zdravstva Srbije koje vode nesposobni naprednjački kadrovi; da sakriju kašnjenje i nespremnost za epidemiju; da zamagle razloge za najavljeno pa izostalo masovno testiranje koje se svuda pokazalo kao najuspešniji vid kontrole epidemije. To nastojanje je vremenom postajalo sve očiglednije, što se videlo i kroz kontradiktorne izjave instruisanih „stručnjaka“, ali i Glavnog Stručnjaka. „Ako se ne stidiš, radi šta hoćeš“, reče Muhamed.
Da sve nije tako, nametnute mere ne bi imale takve razmere bezdušnosti. Ali duševnost nije nešto čime se samoproglašeni car Prćan ikada mogao ponositi. Zato je valjda i bio dramatično zatečen kad je po učestalim sondažama javnog mnjenja shvatio da je rejting počeo da mu pada, od čega ima veći strah nego od virusa. Otuda počinje učestalo popuštanje s „merama“ ne bi li se stvorio utisak o njegovoj duševnosti i velikoj milosti s jedne strane, a sa druge namera da ljude na brzinu relaksira kako bi se pripremio teren za izbore. Zato se tzv. struka više ni ne usuđuje da pomene da će aktivnost virusa trajati još mesecima. Međutim, nije jasno zašto onaj nesrećni Kon sad čeka leto da bi se testirao kolektivni imunitet? Da li će pre toga na silu uguravanje naroda u biračka okupljanja biti deo tog eksperimenta? Da li će i Konova ideja da deca (prvo osporena pa potvrđena kao prenosioci virusa), koja bi preko leta išla u školu, posluže kao zamorčići?
Tumaranju kraja nema, kao ni urušavanju dostojanstva građana Srbije. A tek ćemo biti svedoci tome da ćemo umesto kolektivnog imuniteta imati kolektivno siromaštvo. Otuda je očekivana poslednja odbrana dostojanstva, jer čovek, kao i oni pomenuti nemački logoraši, jednog trenutka ogugla na strah i prestaje da razmišlja mimo rezona Alehandra Hodorovskog, čileansko-francuskog pisca i sineaste: „Ptica rođena u kavezu misli da je letenje bolest.“ Shvatiće u jednom trenutku šta je sloboda…
Karikatura: Milenko Kosanović