Ako strepite zbog epidemije, ako ste besni i nesrećni, to je normalno! Evo kako možete sebi da pomognete
Pripremila: Ružica Mevorah
Pokazalo se, globalno, da je duševno zdravlje prva žrtva samoizolacije, a samoizolacija je u celom svetu osnovni vid borbe protiv širenja koronavirusa. „Kako bi trebalo da se suočavate sa stresom tokom epidemije COVID-19“ jedan je od kratkih vodiča Svetske zdravstvene organizacije (SZO), čije savete prenosimo u celini.
Normalno je ako za vreme krize iskusite tugu, stres, zbunjenost, strah i ljutnju. Razgovor s bliskim osobama može da pomogne. Razgovarajte telefonom s prijateljima i članovima porodice.
Ako morate da budete zatvoreni po ceo dan, važno je da se pridržavate zdravih navika. Hranite se zdravo, spavajte, vežbajte, razgovarajte s ukućanima, pišite prijateljima i rođacima, zovite ih telefonom.
Izbegavajte duvan, alkohol i psihoaktivne supstance. Sve to loše utiče na osećanja i duševni mir. Ako ne možete sami da se nosite sa krizom, obratite se stručnjacima. Ako se plašite da u nekom trenutku nećete više moći sami da se nosite sa krizom, raspitajte se unapred gde ćete i kako moći da pronađete stručnu pomoć.
Informišite se isključivo iz proverenih izvora, kao što su javne zdravstvene agencije i ustanove. Ne uzimajte zdravo za gotovo informacije sa društvenih mreža, iz tabloida i vesti zabavnih TV programa.
Ako vas informacije o epidemiji koronavirusa uznemiravaju, klonite ih se ili ograničite tokom dana vreme za praćenje tih informacija.
Oslonite se na svoj zdrav razum, setite se sopstvenih iskustava sa kriznim situacijama. Neka vas to znanje i iskustvo vodi i u ovoj krizi. Setite se kako ste izlazili na kraj s teškim osećanjima u prošlosti, pa iskoristite to iskustvo u ovim izazovnim vremenima.
Osim saveta SZO, prenosimo i savete za psihološku samopomoć, koje je objavila An Mari Ćurčić. Nekad je bila novinarka „Studija B“, a danas radi za „Al džaziru“. Njena preporuka je vodič psihoterapeuta Zorana Crnjina. Evo njegovih saveta.
Ukoliko trenutno strepite, besni ste, depresivni… vaša emocionalna reakcija je sasvim normalna s obzirom na okolnosti. Ako su ta osećanja intenzivna, teška i ozbiljna, ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć.
Ukoliko vas vesti o koronavirusu uznemiravaju, ograničite sebi period u toku dana kada ćete se informisati. Povodom koronavirusa mogu da se jave snažne negativne misli. Podsetite sebe da vaše misli nisu činjenice.
Kad postanete svesni teških misli, zamislite da se nalazite na železničkoj stanici i da čekate svoj voz. Dok čekate, pored vas prolaze vozovi koji bi mogli da vas odvedu u neželjenom pravcu. Zamislite svoj um kao tu stanicu. Nijedna od teških misli vas ne vode u željenom pravcu, pa nema ni potrebe da se u te vozove ukrcavate. Pasivno posmatrajte kako vam misli, pobude i osećanja dolaze u svest i otpratite ih kao što biste otpratili neželjene vozove.
Ako strepite ili imate napad panike, usmerite pažnju na disanje. Kad nas preplavi strepnja, dišemo plitko, iz grudi, a plitko disanje dovodi do izmenjenog odnosa kiseonika i ugljen-dioksida. Posledica toga je ubrzani puls, vrtoglavica i mišićna tenzija. Trbušno disanje pomaže. Udahnite duboko, neka vam ramena budu opuštena, neka se stomak podiže. Usmerite pažnju na disanje. Udah treba da traje oko četiri sekunde, nakon toga polako ispuštajte vazduh kroz nos oko šest sekundi. Ponovite deset puta.
U principu, svi stručnjaci se slažu da je u samoizolaciji veoma važno odmarati se i opuštati, skrenuti misli s teških tema i brige. Setite se, zato, da je više istraživanja potvrdilo da čitanje umanjuje stres čak do 68 odsto, više od slušanja muzike, ispijanja šoljice čaja ili kafe ili šetnje. Smeh je takođe lekovit, pa ako ništa drugo, potražite takve TV i onlajn sadržaje.
Pomozite najmlađima
Prenosimo i savete SZO objavljene u vodiču „Kako da pomognete deci tokom krize izazvane COVID-19 epidemijom“.
Deca se nose sa stresom različito: mrzovolja, povlačenje, bes, prevelika agitacija, mokrenje… spisak je poduži. Vaše je da im pružite još više pažnje, vremena, ljubavi i da pričate s njima. Ne odvajajte se od dece ako nije neophodno.
Održavajte što više možete normalne porodične navike i dnevnu rutinu iz vremena pre epidemije. Odredite u danu vreme za učenje i vreme za igru.
Primereno uzrastu, objasnite im šta se događa. Objasnite im unapred šta bi moglo da se dogodi ako se neko od ukućana razboli.