Sreću čine stvari male. Na primer, jednodnevni izlet do Beča. Ako u osam ujutru budete na beogradskoj železničkoj stanici, ma gde se ona nalazila, brzinom od 200 kilometara na sat stuštićete se kroz, kako kaže predsednik, „svemirski“ tunel kod Čortanovaca i, dok popijete kaficu, eto vas nadomak Pratera. Prošetate se, zveknete kobasice i pivo, zasladite se saher tortom i oko pet po podne krenete nazad. I ‘ladno stižete kući za Treći dnevnik.
Samo da ovo korona ludilo prođe, kaže ministar finansija, bićemo najbolja zemlja u Evropi. Jer, kad su temelji dobri, kuća se lako ne ruši. A u temelje svemirske Srbije naprednjačka vlast se tako čvrsto ugradila da joj ni Covid-19 ne može ništa. Dok drugi grcaju i hvataju se za sve moguće i nemoguće slamke spasa, nama pomoć nije potrebna. Ni novac iz takozvanog Instrumenta za brzo finansiranje EU, a iz kog će fonda BiH dobiti 250, Albanija 180, Severna Makedonija 160, Kosovo 100, a Crna Gora 60 miliona dolara, ni krediti MMF-a s kamatama od 0,29 do 0,65 odsto, ni 150 miliona dolara koje bismo uštedeli ako bismo situaciju na svetskom tržištu nafte iskoristili da dopunimo obavezne rezerve po tri puta nižoj ceni od one po kojoj smo kupili naftu koju trenutno trošimo (26,59 dolara po barelu).
Nikakve uštede nama nisu potrebne. Jer „mnogo smo jaki“, toliko da, umesto kod gulikoža iz EU i MMF-a, bez problema možemo da se zadužujemo na tržištu po kamatnoj stopi od tri odsto. Jednostavno – može nam se. Da nije tako, zar bi nam eksperti MMF-a, koji i te kako dobro znaju našu „snagu“, za 2020. prognozirali pad BDP-a od svega tri odsto (prema MMF-u, manji pad će imati samo Malta i Moldavija), a već za narednu godinu gotovo kineski rast od 7,5 procenata.
Ovo je Srbija, brale, ovde se vlast ne zamajava s gajenjem cveća pa da, poput Holandije, zbog dva meseca zabrane izvoza, „pukne“ sedam-osam milijardi evra.
Ako izuzmemo koronu, jedini problem srpske ekonomije su – ekonomisti. Do grla u teorijskom glibu, s integritetom zabravljenim konsultantskim i parakonsultantskim tezgama, drmoserišu strašnije čak i od članova Kriznog štaba za borbu protiv Covida-19. Tobož, za „dobre“ ocene MMF-a zaslužna je struktura naše ekonomije u kojoj preovlađuju poljoprivreda i prehrambena industrija, a ne visokosofisticirane grane, dok je hvalisanje vlasti ulepšano precenjenim kursom dinara, Jer Srbija je, kažu, mnogo ranjivija nego što se predstavlja, pa bi, i bez korone, bila u tehničkoj recesiji. I tako dalje i tako dalje, sve do suludog i, srećom, neostvarljivog proročanstva da od programa „Srbija 2025“, vrednog 14 milijardi evra, neće ostati „ni kamen na kamenu“.
Šta reći?! Gospodo, čast vašim neplagiranim doktoratima, ali vi prosto ne razumete da je stanje u srpskoj ekonomiji toliko dobro, a mere koje vlast preduzima da to stanje dodatno poboljša još bolje, da to prosto nije normalno. Smeta vam pišljivih 4.000 dinara, bez razloga podeljenih penzionerima, akademski prefinjeno tvrdite da samo idioti i Kurti i Murti dele po 100 evra, jednako i tajkunima i onima koji nemaju ni za ’leba. Pominjete nekakve ankete o prihodima i uslovima života prema kojima je, navodno, po stopi siromaštva od 24,3 odsto Srbija u vrhu evropske lestvice, a skoro 40 odsto građana bez zaduživanja ne može sebi da priušti iznenadni trošak od 10.000 dinara. Ne sviđa vam se što će država uplatom minimalca pomoći preduzećima čija je delatnost potpuno stala (turizam, ugostiteljstvo, saobraćaj…), ali i onima koji u karantinu posluju i bolje nego u redovnom stanju (trgovine, kurirske službe, firme koje rade dostavu, proizvođači brašna i dezinfekcionih sredstava…). Bavite se finesama, a ne vidite suštinu – više nego ikada (ne)samostalnu i snažnu Srbiju koja će po svaku cenu („šta vas briga odakle nam pare“) i u svakom trenutku pomoći svakom svom građaninu, bez obzira na to da li mu je pomoć potrebna.
Svemir, braćo, svemir, a ne zvona i praporci, tenderi i ostale trice! Zamislite samo pogled na Dunav kad izađete iz čortanovačkog tunela! Na putu do Petrovaradina, kao od Mirijeva ili Zemuna do Zelenog venca, u susret prijateljima, da ispijete šampanajc u čast Srbije bez korone. A onda, opet za 22 minuta, koliko da obavite dva-tri telefonska poziva ili prelistate sutrašnja izdanja tabloida, nazad do kuće, pred televizor i Treći dnevnik. Što reče predsednik – „više vam vremena treba da kolima izađete iz Beograda“. I napustite svemir.