Piše: prof. dr Miladin M. Ševarlić Preljinski
Frula (svirala, sviralče, svirojka) jeste tradicionalni, najjednostavniji, rado slušan i najrasprostranjeniji duvački instrument u Srbiji. Fruli u čast, ako Covid-19 dopusti, u julu će u Prislonici biti održan 33. Sabor frulaša Srbije „Oj, Moravo!“. Frula je 18. juna 2012. pod rednim brojem 19 upisana u Nacionalni registar među, zasad, 49 obeležja nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Frula ima šest rupa za sviranje na prednjoj i jednu na zadnjoj strani – gde se (kao i kod ljudi i svih životinja) nalazi „izduvni odušak“. Zato se u srBskom narodu za sve što je zapostavljeno kaže da je to (nepostojeća) deveta rupa na svirali.
Kako su poljoprivreda i selo zapostavljani u svim dosadašnjim režimima, narod i agrarni ekonomisti često kažu da su ova dva segmenta ruralne ekonomije deveta rupa na svirali u raspodeli budžeta Srbije.
Ekonomistima i političarima poznato je da Srbija ima dva specijalna zakona za minimalna budžetska izdvajanja: sedam odsto za budžet AP Vojvodine i pet odsto po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Prema tome, srpska poljoprivreda i selo ni po zakonu nisu vlastima ne deveta, već ni 20. rupa na svirali! SNS je u predizbornoj kampanji 2012. obećavao biračima sa sela i iz poljoprivrede da će za njihove potrebe izdvajati „minimalno pet odsto, i svake godine povećavati za po jedan odsto dok agrarni budžet ne dostigne deset procenata“.
Umesto najavljenog „u istoriji Srbije nikad većeg budžeta za poljoprivredu i selo“, posle pobedničke izborne euforije novoustoličene SNS vladajuće koalicije ‒ koja uključuje i dva predsednika „seljačkih partija“ koji su iz svojih razloga izdali poljoprivrednike i žitelje sela – izvršena je etapna budžetska eutanazija srpske poljoprivrede i sela.
Kako su to učinili? Ovako, (1) 2013: ukinute su subvencije za 100 hektara zakupljenog državnog zemljišta (1.200.000 dinara); (2) 2014: za pet puta je smanjena površina sopstvenog ili od drugih privatnika zakupljenog obradivog zemljišta za isplatu subvencija ‒ sa 100 na 20 hektara (960.000 dinara); (3) 2015: za tri puta su umanjene subvencije za 20 hektara, sa 12.000 na 4.000 dinara po hektaru (160.000 dinara), odnosno za samo dve godine (2014. i 2015) subvencije za porodična gazdinstva smanjene su za 15 puta – što je nezabeleženo u dosadašnjoj istoriji subvencionisanja poljoprivrede u svetu!; (4) 2016: zloupotrebom prava je onih „minimalnih pet odsto“ za podsticaje poljoprivredi i selu prenamenjeno na ukupan budžet resornog ministarstva, pa taj novac odlazi i za odštetu radnicima i drugima po sudskim presudama, na plate, opremu ili putovanja zaposlenih u Ministarstvu, mada se na službena putovanja ne šalju „goveda, ovce, koze, svinje, pčele, njive, povrtnjaci, voćnjaci, vinogradi…“ Tako su poljoprivrednici i žitelji sela od 2012. do 2020. oštećeni „samo“ za 103,5 milijardi dinara, tj. za oko 880 miliona evra, a agrar je postao 40 i neka rupa na sviraljki?! Jedino je 2019. udeljeno 1.200 dinara po hektaru za regres dizela, umesto nekadašnjih 50 l/ha besplatnog dizela!
I to nije kraj budžetske eutanazije srpske poljoprivrede i sela jer je Vlada usvojenim rebalansom budžeta od ukupno 5,1 milijardi evra pomoći privredi i stanovništvu zbog štete za vreme vanrednog stanja (ako uspete da ponizno pozovete telefonom za 100 evra), za preko 560.000 poljoprivrednih gazdinstava namenjeno, verovali ili ne, svega 22,13 miliona evra ili 0,43odsto?! Tako su srpska poljoprivreda i žitelji 4.539 (za)ostalih naselja u ovom izvlačenju budžetskog lotoa postali tek 232. rupa na svirojka!