Kriza u kojoj smo se našli probudila je u ljudima novu energiju, humanost i solidarnost
Krizne situacije najčešće testiraju karakter, sposobnosti i sklonosti ljudi. Neki se zatvore sa gomilom zaliha u svoje domove, dok drugi nesebično otvore srca pa učine sve što je u njihovoj moći da pomognu onima kojima je pomoć potrebna. Brojni su primeri sjajnih ljudi koji su zadovoljstvo pronašli pomažući drugima. Da li su to volonteri Crvenog krsta koji dostavljaju obroke iz narodne kuhinje starijim sugrađanima, dobrovoljni davaoci krvi, da li su to muzičari koji sa svojih terasa i društvenih mreža u domove ljudi unose sreću i optimizam, da li su to vaspitači koji brinu o mališanima i njihovom razvoju iako su deca kod svojih kuća, zdravstveni radnici, nastavnici, umetnici, glumci, bibliotekari … Svi su oni pronašli način da dopru i dođu na najbolji mogući način do ljudi u izolaciji.
Dobro delo bez nadoknade
Devetoro mladih volontera Crvenog krsta svakodnevno dostavlja obroke iz narodne kuhinje najstarijim sugrađanima, koji em što ne smeju da izlaze iz svojih kuća, em su u teškoj materijalnoj situaciji, gde im je jedini siguran obrok, u vanrednom stanju postao nedostupan.
„Jedan deka mi je rekao da je prestao da ide u narodnu kuhinju po obrok zbog cele ove situacije. Prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je, koliko li on obroka nije dobio zbog karantina. Ovo je fer način da oni koji ne mogu da dođu do hrane mogu da jedu i da im makar malo olakšamo izolaciju. Dobra volja, druženje, zahvalnost, osmesi na licima onih kojima pomažemo, saznanje da mogu da učinim dobro delo bez nadoknade, je ono što me motiviše da volontiram – oni se osećaju dobro, ja se osećam dobro“, kaže sa osmehom Katarina Jović, učenica Srednje medicinske škole u Šapcu i volonterka Crvenog krsta.
Jelena Tintor, studentkinja socijalnog rada i socijalne politike na Fakultetu političkih nauka kaže da ju je Crveni krst, u kojem volontira još od osnovne škole, usmerio ka budućem pozivu. Njena najlepša iskustva upravo su vezana za ovu organizaciju. Odlučila je da svoje slobodno vreme posveti humanitarnom radu. Dostava obroka joj ne pada teško.
„Meni ne oduzima puno vremena, a tim ljudima puno znači. Najsličnije današnjoj situaciji bile su poplave 2014. godine kada je Crveni krst dao ogroman doprinos. Danas sugrađanima starijim od 65 godina, korisnicima narodne kuhinje, mi dostavljamo obroke. Oni su presrećni, prezadovoljni, puni zahvalnosti, to je divan osećaj“, kaže Jelena.
Nemanja Popović, student Više medicinske škole u Šapcu volontira u Crvenom krstu već pret godina. Kaže da redovno učestvuje u aktivnostima pri organizaciji manifestacija kao što su Šabački letnji festival, Seoska olimpijada, Šabački maraton… kao i da se odaziva i u teškim i kriznim situacijama kako bi pomogao onima koji zavise od dobre volje drugih.
Snežana Petrović koordinator Crvenog krsta kaže da su mladi volonteri, čim je proglašeno vanredno stanje, odmah pozvali ovu organizaciju i ponudili pomoć za sve što treba.
„Formirali smo male mobilne timove, podelili teritoriju grada, sa dva punkta se preuzimaju obroci i nose se na adrese određenih porodica. Imamo devet volontera, ali se stalno javljaju mladi ljudi, studenti i srednjoškolci, kažu, sada nemamo predavanja, u Šapcu smo, možemo da pomognemo. Za sada nema potrebe, mi se veoma lako i brzo organizujemo, tome puno pomažu i društvene mreže. Ukoliko bude bilo potrebno, ukoliko nam budu dodelili nove zadatke, mi ćemo ih pozvati“, kaže Snežana Petrović.
Za sada organizacija Crvenog krsta u Šapcu sporovodi osnovne zadatke, a to su narodna kuhinja, koja ne sme da prestane sa radom, i dobrovoljno davalaštvo krvi.
„U ovom trenutku povećava se broj korisnika narodne kuhinje, do skoro smo ih imali 620, danas je već na spisku 672 korisnika. U prvom trenutku, po uvođenju vanrednog stanja, bilo je neophodno definisati potrebe korisnika i doći do svakog od njih. Tako da imamo 12 porodica sa 24 korisnika, uglavnom su to bake i deke koji ne mogu da izlaze iz svojih domova, a nemaju nikoga da im pomogne i dostavi obrok“, objašnjava Snežana.
Ona apeluje na sugrađane, one koji dolaze po svoje obroke, ako postoji mogućnost da nekome u komšiluku ponesu obrok iz narodne kuhinje, to učine, pod uslovom da im kretanje nije zabranjeno, uz poštovanje svih bezbednosnih i sanitarnih mera.
Veliku zahvalnost, kaže Petrovićeva, duguje i doborovoljnim davaocima krvi koji su se odazvali u velikom broju na nedavnoj akciji prikupljanja krvi.
„Sa velikim ponosom moram da istaknem da je u okviru naših redovnih aktivnosti akcija dobrovoljnog davalaštva krvi, koja je organizovana prošle srede, bila značajna. Imali smo najveći broj davalaca krvi u tom danu, odazvalo se 59 ljudi, a njih 48 je dalo krv. Veliko im hvala. Najveća empatija i najveća humanost na delu je kad vi pružite svoju ruku i date krv. Ponosna sam na svoje sugrađane, na volontere, što su se odazvali pozivu“, dodaje Snežana Petrović
U biblioteci šiju maske
Od početka epidemije u šabačkim apotekama nemoguće je kupiti zaštitne maske, jer ih jednostavno nema. Od proglašenja vanrednog stanja Biblioteka šabačka je zatvorena za svoje verne korisnike, ljubitelje knjiga. Zbog epidemije i potencijalnog širenja zaraze, nije preporučljivo da knjige idu iz ruke u ruku. Radna obaveza zaposlenih u ovoj ustanovi je ostala, pa su u početku sređivali police sa knjigama, dezinfikovali prostor, ali onda se jedan broj njih prijavio i da volontira. Problem je predstavljao, da bi bili bezbedni i po sebe i druge, nedostatak zaštitne opreme.
„Spontano je došla ideja da, pošto većina nas zna da šije, a imamo mašinu u biblioteci, da sašijemo maske. Uspele smo da sašijemo 16 komada za jedan dan. Kada smo objavili na društvenim mrežama našu aktivnost, javili su nam se donatori da nam dostave materijal, a bilo je i stručnih sugestija kako da budemo efikasniji, podelili su sa nama lakši i brži način krojenja“, kaže Aleksandra Erdevički iz Biblioteke šabačke.
Nije sve u novcu ima nešto i u ljubavi
Olivera Asoniti, vaspitačica i vlasnica šabačkog vrtića „Maza i Lunja“, od trenutka uvođenja vanrednog stanja ostala je bez svojih polaznika, ostala je i bez mesečnih primanja. Ali, to je nije omelo da radi ono što voli i sa onima koje voli. Objavila je na stranici svog vrtića poziv roditeljima da prate zadatke i igrarije za decu, dok traje izolacija.
„Jasno je da spadam u grupu ljudi koji mesecima neće primati platu, ali, to me ne sprečava da se na kreativan način i dalje bavim decom i kada nismo zajedno“, poručila je Olja.
Odlučila je da svakog dana na stranici vrtića postavlja zanimljive tekstove, pesmice i različite zadatke koje će deca čitati i rešavati sa svojim roditeljima, braćom i sestrama.
„Dok traje obustava rada u vrtićima, mi ćemo se na ovaj način zabaviti i ujedno učiti. Na stranici vrtića mogu da objavljuju sve što urade kod kuće. To će biti sjajan način virtuelnog druženja svih nas, sve dok se ponovo ne sretnemo na starom mestu“, navodi Olja.
Maske pale pred muzikom
Za komšije, prijatelje ali i mnogobrojne Šapčane, prošle subote kafana je stigla u njihove domove, u vreme epidemije, policijskog časa. Kako drugačije – nego preko društvenih mreža. Dejan Crvenčanin, muzičar, koji je svakog vikenda zadužen za dobro raspoloženje u nekoj od šabačkih kafana, protekle subote iz svog doma poslao je pesme mnogo dalje.
„Prvo sam u petak jedan zvučnik izneo na terasu prema dvorištu zgrade i krenuo da sviram i pevam. Komšije su bile oduševljene, izašli su na svoje terase, zajedno su pevali, aplaudirali, naručivali pesme preko sms poruka, dovikivali muzičke želje! Sutradan, koga god sam od komšija sreo, svi su bili dobro raspoloženi, govorili su da im je bilo divno i pitali da li ću opet uveče da sviram. Pozvao sam preko Fejsbuka i druge muzičare da urade isto. Znao sam da će se vreme u nedelju pokvariti, pa sam odlučio da napravim žurku to veče“, kaže za „Čiviju“ Crvenčanin.
Postavio je zvučnike na obe terase – i prema dvorištu i prema parku i odlučio da ceo hepening pusti u etar preko Fejsbuk lajva!
„Naravno, oduševljenje je bilo potpuno – i od strane komšija i od strane prijatelja sa FB… reakcije su bile fantastične, tako da sam imao tu energiju i emocije kao i kad im sviram u kafani! Ljudi su komentarisali i naručivali pesme preko telefona, porukama na društvenoj mreži, a supruga ih je zapisivala. Puna dva sata je trajao „koncert“. U nekim momentima bilo je veoma emotivno, posebno kada su počeli da se javljaju prijatelji širom Srbije, ali i iz Italije i drugih zemalja“, priča Dejan.
Kaže da se prvo na mrežama pojavila ideja da muzičari daju svoj doprinos da se razbije čamotinja i u večernjim satima nešto zasviraju, zapevaju ili jednostavno puste neku muziku… „Koliko sam video to je još uradila Tanja Jovanović, koja je puštala muziku i sa prozora pevala, pa su komšije aplaudirale“.
Obećava da će ponoviti hepening, samo da se vreme stabilizuje, kako bi komšije mogle da uživaju na svojim terasama. Nakon subotnjeg nastupa poslali su mu snimke koje su zabeležili tokom „koncerta“, pokazali mu kako je to iz njihove perspektive izgledalo.