Često se dešava da vam treba dosta vremena da se odlučite za neku aktivnost, večernji  izlazak ili projekat? Da prestanete sa nezdravim navikama ( pušenjem,  grickalicama, prejedanjem), svakog dana pomerate početak fizičke aktivnosti, učenja  ili izlazak na ispit? Ne donosite odluku o promeni posla iako ste njime nezadovoljni, plašite se da tražite zasluženu povišicu, da priđete onom ko vam se sviđa, odlažete napuštanje emotivnog partnera ili razgovor o odnosu koji vam smeta. Ostavljate za sutra, prekosutra, od ponedeljka, od prvog u mesecu  ‘čvrsto verujući’ da ćete tada biti odlučniji i sigurniji u ispravnost svoje odluke. Ili čak započnete  planirano ali to ne traje dugo, uvek tražite neke izgovore da prekinete, odložite, ostavite. Upropastite ono što vam je dobro išlo konstantnim preispitivanjem i sumnjičavošću . Da li ste mogli bolje, lepše, efikasnije? Onda sve pokvarite i ostavite za neki drugi dan ili počnete ispočetka. Potrebni su vam posebni uslovi i posebne okolnosti i uvek je nešto drugo važnije  od vaše sopstvene dobiti?

O čemu se radi? Šta vas konstantno sprečava da ostvarujete svoje snove, da budete korisni i svrsishodni, da možete da se pouzdate u sebe? Šta je to što vas odvlači od realizacije onoga što želite i čemu težite? Ko je saboter koji vam odmaže? Čega se plašite da počnete i u tome istrajete?

Nikada u životu ništa ne radimo ako od toga nemamo nekakvu korist. Ma koliko paradoksalno zvučalo, pitamo se – kako može neko da čini stvari na svoju štetu? Može, ako proračuna da će takvim ponašanjem ostvariti neku (emotivnu) dobit. Zašto emotivnu? Zato jer sve što radimo u životu radimo da bismo se osećali na određeni (željeni) način. Dobit od ovakvog ponašanja se zove ‘sekundarna dobit’. Možda ne dobijamo primarno ono što smo želeli (završimo započeti projekat, počnemo sa vežbanjem, spremimo poslednji ispit) ali odlaganjem ‘produžavamo’ osećaj bezbrižnosti  i nesuočavanje sa (izvesnim) preprekama i neprijatnostima kao i mogućim neuspehom (ili uspehom) krajnjeg ishoda. Dakle, ipak nešto dobijamo. Nije ono što smo zapravo hteli  ali nam ‘vrši pos’o’ (makar i privremeno). Međutim, na duže staze ovaj  mehanizam nas košta mnogo. Košta nas potištenosti, osećaja praznine , nezadovoljstva i depresivnosti.

Kako možemo da ga izbegnemo? Tako što naučimo da tolerišemo oprečna osećanja (onoga što nam se sviđa i ne sviđa u isto vreme) i siđemo s klackalice.

Klackanje jeste zabavno ali tako samo tapkamo u mestu.

Maja Dokić dipl.sociolog i OLI psihoterapeut u edukaciji. Seansu možete zakazati na br. 062 301 203, Holistički centar OM Šabac