Uznemirenost i strah koji manje ili više svi osećamo u trenutnim okolnostima je potpuno očekivana i normalna ljudska reakcija. Međutim, ukoliko on predugo traje i postaje suviše intenzivan (preplavljujuć) može nam značajno ugroziti mentalno i fizičko zdravlje. Simptomi koji se javljaju kao posledica povišene anksioznosti su različiti i mogu biti drugačiji od osobe do osobe. Pored onih koji se javljaju na telesnom nivou (ubrzano disanje, znojenje, mučnina, drhtanje, mišićna napetost, ubrzan rad srca, osećaj nesvestice,osećaj gušenja, nesanica…) imamo i one koji se javljaju na mentalnom nivou ( depersonalizacija-osećaj nestvarnosti,odvojenosti, otuđenosti od sopstvenog tela i derealizacija-doživljaj nestvarnosti spoljašnjeg sveta).
Istraživanja pokazuju da pojavi i/ili intenziviranju nekih od simptoma mogu da doprinesu i određene životne navike. Pa tako možemo prepoznati određena ponašanja koja mogu biti okidač za aktiviranje anksioznosti, paničnih napada ili depresije. Samim tim možemo usvojiti funkcionalnije obrasce ponašanja i time ublažiti ili ukloniti ove simptome.
Možda neke od ovih navika kod sebe prepoznajete:
Nedovoljno spavate
Zdrav san je neophodan uslov za ravnotežu čitavog organizma. Odraslom čoveku je dovoljno oko 7 sati dok je adolescentima neophodno sat do dva duže a deci oko 10-11 sati kvalitetnog sna. Nemogućnost da zaspimo, česta buđenja, manjak sna ili produženo spavanje izazivaju sami po sebi stres u organizmu koji sada duplira povišen strah (anksioznost) i dovodi do pada imunog sistema.
Nezdravo se hranite
Neredovni, nedovoljni, prekomerni obroci, povećan unos ugljenih hidrata, nezdravih grickalica i slatkiša dovode do pada energije i povećanja anksioznosti. Zato nezdrave obroke treba zameniti izbalansiranim zdravim obrocima (po mogućnosti sa većim unosom žitarica od celog zrna, povrća, umerene količine voća, ribe, živine i ne preteranim unosom govedine -crvenog mesa). Unos šećera zameniti voćem i domaćim slatkišima bez veštačkih zaslađivača i prostih šećera.
Dehidratacija organizma
Takođe, nedovoljan unos tečnosti pa čak I blag nedostatak podstiču nervozu u organizmu. Od svih tekućina najkorisnije je unositi dovoljne količine vode (1,5l-2l na dan, za one koji vežbaju oko 2,5l) sa nekoliko kapi limuna i domaće prirodne sokove. Prevelike količine tečnosti mogu opteretiti bubrege pa i u ovoj aktivnosti bi trebalo ostati umeren.
Prevelik unos kofeina
Kofein sam po sebi deluje stimulativno na mozak time ‘što ga održava budnim’ iazazivajući povišen nivo adrenalina pa time posebno štetno deluje na one koji imaju već razvijen anksiozni ili panični poremećaj. Svi sa ovim poremećajima (ali i ostali) bi trebali zameniti kofein nekim zdravim napitkom od žitarica (ima ih u prodavnicama ‘Zdrave hrane’) ili čajevima. Ako već pijemo kafu bilo bi poželjno da ovu aktivnost svedemo na jedno šoljicu dnevno.
Prekomeran unos nikotina
Možda nam se čini da pri unosu duvanskog dima postižemo rasterećenje i smanjenu tenziju, ali to je samo varka. Trenutno osećaj može biti takav ali vrlo brzo ova štetna navika pogoršava stanje. Dokaz tome je da nam je stalno potrebna nova cigareta jer da nas ona stvarno umiruje, jedna bi nam bila sasvim dovoljna. Njihov štetan uticaj na respiratorne i disajne organe je u trenutnim okolnostima utoliko veći.
Ne vežbate
Previše sedenja (u bilo kojim uslovima) pogoršava anksioznost I dovodi do panike naročito kod onih koji je već imaju ili su crtama ličnosti predisponirani za ovakva stanja. U tom slučaju, čak i jedan dan bez telesnih vežbi deluje dodatno uznemirujuće na našu psihu. Pošto smo trenutno onemogućeni u svakodnevnom kretanju , šetnju možemo zameniti vežbama kod kuće koje ćemo raditi u većem obimu nego inače. Ko do sada nije vežbao, ovo je sjajna prilika da razvija zdrave navike. Vežbanjem povećavamo lučenje endorfina (hormona sreće) pa tako povoljno delujemo na zdravlje celokupnog organizma. Koliko god nas mrzi, lagane svakodnevne vežbe u trajanju od 30 min. mogu održati naš unutrašnji balans I zaštititi imuni sistem. Joga ili druge vežbe relaksacije mogu blagotvorno uticati na naše zdravlje.Dovoljno izlažite telo suncu kako biste obezbedili neophodne količine vitamin D (1h dnevno je optimalno u ovim okolnostima).
Odlažete obaveze
Odlažete za sutra ono što ste mogli završiti danas ili često prekidate započeto kad vam nešto drugo odvuče pažnju? Ova navika samo povećava anksioznost, jer odlaganjem stvarate pritisak i izazivate osećaj krivice što niste obavili ono što je neophodno. Ako povećana tenzija nastaje zbog previse obaveza, možete ih podeliti na vise manjih celina I tako završavati jednu po jednu.
Preokupiranost obavezama
Odlazak u drugu krajnost i celodnevna preokupiranost obavezama takođe stvara paniku i povišenu anksioznost jer nam tako nedostaje ventil (vreme sa porodicom, partnerom,prijateljima-preko društvenih mreža, opuštanje uz knjigu, film ili neku od tehnika relaksacije) kojim otpuštamo nagomilanu tenziju i postižemo neophodnu ravnotežu u organizmu.
Nastaviće se…
Svi penzioneri me mogu kontaktirati svakog radnog dana 17-19h i zatražiti besplatnu socijalno-psihološku pomoć ako osete bespomoćnost, usamljenost, pojačan strah i paniku. Kontakt mogu ostvariti putem telefona ili društvenih mreža Skajpa, Vibera ili Mesindžera.
Maja Dokić dipl.sociolog i OLI psihoterapeut u edukaciji 062 301 203, Holistički centar OM Šabac
Karikatura: Zoran Mihailović Zoća