Predsednik četvrtine građana najzad je ostvario dečački san – postao je vođa huligana. Mnogo svog i tuđih života uložio je u ostvarenje ovog zvezdanog sna i sad je sasvim ogoljena njegova izjava od pre osam godina da on ne zna kako da reši problem navijačkih huligana i da se jedino time neće baviti. Osam godina ih je negovao da bi ih sad prvi put javno i masovno isturio kao liniju svoje odbrane od nezadovoljnih građana Srbije. Generalna proba građanskog rata?!
„Samo tri posto je tih što udaraju u šerpe“, reče najbolji student statistike na Pravnom fakultetu. Pa što si se, dečko, toliko uznemirio zbog tri posto?! Svestan si da buka nije samo buka – već narasla muka. I to opasna, veoma podseća na početak Miloševićevog kraja. Strah od virusa koji generišete dva meseca oslobodio je ljude od egzistencijalnog straha koji razvijate osam godina. Uzalud medijski kanališeš i usmeravaš bunt građana pod mantru „Đilase, lopove“, jer nema logike da ti Bogosavljević uredno servira sedam odsto podrške tom delu opozicije, a da je cunami revolta ovako velik. Ma građane boli briga za Đilasa jer si im svojom propagandom servirao narativ – svi su oni isti, ja sam najmanje zlo.
Ljudima je muka od te nakaradne i infantilne politike svedene na neprestano skretanje pažnje: ja ću prvi da vičem drž’te lopova da narod ne vidi ko mariše lovu iz budžeta preko nameštenih tendera i „investicija“; prvi ću da mantram kako ONI bolesno žele vlast, a ja ću da vodim kampanju zloupotrebljavajući epidemiju; ja ću prvi da NJIH nazovem kukavicama ne bih li sakrio sopstveni kukavičluk; prvi ću da svakodnevno galamim kako ONI lažu a politiku ću da ušančim u sopstvene i medijske laži; ja ću da vičem kako su ONI ludi ne bih li sakrio ludilo koje godinama sejem uz ekipu saradnika sa opasnim dijagnozama… Uporno: MI i ONI! Nedostojno ozbiljnog čoveka, a kamoli predsednika države. Klasičan sindrom vođa navijačkih huligana koji ne gledaju utakmicu, bave se sobom i ostavljanjem utiska, pa kad ih izvedeš na teren – daju autogolove. I onda se kao čude što im publika zviždi.
A majstorski autogolovi Frtalj predsednika zasad se ne vide zbog uspešnog skretanja pažnje tokom epidemije: Priština je definitivno osamostalila elektroenergetski sistem; Gazivode su faktički predate Kosovu; Srbija je tokom epidemije izgubila suverenitet u svojoj sad bivšoj južnoj pokrajini; naprednjačka Srpska lista je ponovo izdala interese kosovskih Srba; u toku je strateško razmeštanje migranata i pretvaranje migrantskih centara u njihovo stalno mesto boravka; migranti su počeli da stiču biračko pravo… Hoćeš li se, Frtalj predsedniče, časno odreći Ordena Svetog Save?!
Kad dete ne želi da vidi ono što mu se ne dopada, stavi ruku preko očiju, a nedorastao čovek – masku. A kad se maske stave na oči, posluže i kao – fantomke. Sad kad se epidemija namenski i prisilno ukida, maske padaju – ljudi su progledali.
Karikatura: Milenko Kosanović