Nemanja Pajić, predsednik Skupštine grada Šapca otvorio je izložbu fotografija „Mačva“ autora Marka Zamurovića u Galeriji Singidunum u Beogradu.
„Izuzetno mi je drago što je ovde, u srcu Beogradu, u galeriji koja nosi ime Singidunum, večeras otvorena izložba fotografija „Mačva“. Autor ove izložbe svojim fotografijama ispričao je jednu toplu i iskrenu priču o Mačvi i Šapcu – o ljudima i životu. Mačva nije samo geografska regija, već, pre svega, Mačvu predstavlja duh ljudi, po mnogo čemu poseban. Zato mi se čini da je jedna od najvažnijih karakteristika ovih fotografija, koje su i deo fotomonografije, iskrenost i umetnikov doživljaj svega onoga što čini život Mačve. Zahvaljujući njima vidimo život onakav kakav jeste. Mi u Šapcu verujemo da umetnost i kultura, kao i šabački mostovi, koji su našli svoje mesto u ovoj monografiji, povezuju ljude, zato imaju našu punu podršku i razumevanje. Verujem da će i ova izložba kao i ova fotomonografija biti jedno vredno svedočanstvo o našem vremenu i svemu što nas u njemu izdvaja“, kaže Pajić.
Marko Zamurović rođen je 1985. godine u Beogradu. Diplomirao je umetničku produkciju na Akademiji lepih umetnosti, na temu „Direktor fotografije na igranom filmuˮ. Učestvovao je u realizaciji brojnih domaćih i međunarodnih projekata kao fotograf, grafički dizajner, tehnički urednik i producent.
„Iz Beograda sam, međutim, majka moje supruge je iz Crne Bare, gde sam provodio puno vremena, jer je na selu mnogo lepše nego u Beogradu. Pošto se bavim fotografijom, došli smo na ideju da napravimo jednu reprezentativnu monografiju o Mačvi i taj projekt traje zadnjih 10 godina. Mačvani su svi vedri i dok smo radili izlazili su nam maksimalno u susret. Ideja je da sa ovom postavkom obiđemo Bogatić, kao i druga mesta po Mačvi. Karneval u Šapcu i konjičke trke su manifestacije koje bih preporučio svima da vide, a za mlade naravno Šabački letnji festival“, istakao je Zamurović.
Kroz prikaz od trideset fotografija u vidu foto eseja, a koje čine deo celine uokvirene u fotomonografiju ”Mačva”, posmatrač ima priliku da oseti život i običaje Mačve i njenih stanovnika. Ideja autora putem ovakvog formata izražavanja jeste da publici približi kako etnološke, tako i antropološke karakteristike jedne regije, u ovom slučaju Mačve.