Piše: prof. dr Miladin M. Ševarlić – Preljinski
U jedanaestom sazivu Narodne skupštine (2016‒2020) mali broj poslanika se vrlo retko pojavljivaо na sednicama te skupštine (Dragoljub Mićunović, Nenad Čanak, Milanka Karić, Mira Petrović, Jadranka Jovanović…). To je neprimetni verovatno „opravdani bojkot“ malobrojnih poslanika koje je narod izabrao da ih sa stalnim radom ili bez njega zastupaju u Skupštini, a ne da odsustvuju sa skupštinskih sednica.
Međutim, 11. februara 2019, stranke okupljene u Savezu za promene, sa pojedinim samostalnim poslanicima iz prethodno rasturenih poslaničkih grupa, na konferenciji za novinare u holu Narodne skupštine promovisali su transparent „#1 od 5 miliona“ i objavili: „Od danas aktivno bojkotujemo Narodnu skupštinu“. Tako su postali „prvoborci“ (ne)narodnih poslanika ‒ koje su poslanici svih klubova skupštinske većine na svakoj sednici (ne)opravdano kritikovali da primaju platu (iz budžeta) iako ne rade posao za koji su od naroda izabrani. A tako smo dočekali i završetak prve redovne sednice prolećnog zasedanja (4. mart 2020) i isto veče od predsednika Republike ‒ „objedinitelja svih državnih funkcija“ – čuli saopštenje o raspisivanju izbora za novi saziv (ne)narodnih partiokratskih poslanika.
Sutradan je SNS, a u narednih devet dana i sve druge „poželjne“ partiokratske liste, sakupio propisani broj potpisa svojih interesno zavisnih ili ucenjenih sledbenika ‒ smatrajući da su time obezbedili nove poslanike za „staru i sa povećanim učešćem mladih modifikovanu“ skupštinsku većinu. I možda bi tako i bilo da se nije umešao ubačeni „nevidljivi neprijatelj“ ‒ COVID-19.
Zbog njega je, posle večernjeg Dnevnika Prvog programa RTS-a, zaobilazeći nadležnu Narodnu skupštinu, predsednik Republike u prisustvu predsednica Skupštine i Vlade Srbije saopštio protivustavnu „odluku o proglašenju vanrednog stanja“(!?) objavljenu 15. marta 2020. u „Službenom glasniku“, broj 29 ‒ i to bez ikakvog obrazloženja!?
Srbija je jedina država na svetu u kojoj u vreme VANREDNOG STANJA ne funkcioniše Narodna skupština i u kojoj čak i skupštinska većina bojkotuje njen rad
Kada ni posle 48 časova predsednica nije zakazala sednicu Skupštine – koja bi po Ustavu trebalo da bude u stalnom zasedanju tokom vanrednog stanja, 23. marta grupa od osam „aktivnih“ samostalnih poslanika (Saša Radulović, Branka Stamenković, Vojin Biljić, Srđan Nogo, Đorđe Vukadinović, prof. dr Miladin Ševarlić, Zoran Radojičić i Aleksandra Čabraja) poslala je zajednički zahtev predsednici da sazove sednicu Skupštine.
Ovako mali odziv poslanika potvrđuje da su se „prvoborcima“ iz opozicije u BOJKOTU SKUPŠTINE pridružili čak i poslanici skupštinske većine ‒ uključujući i njihove razočarane „trećepozivce“ koji su izostavljeni sa već predatih izbornih lista SNS-a i koalicionih partnera (SPS – Jedinstvena Srbija i drugi). To znači da nema razlike između (ne)narodnih partiokratskih poslanika jer sada čak 242 poslanika primaju platu ili naknadu iz budžeta, a ne poštuju svoje obaveze propisane Ustavom Srbije!? Ili i jedni i drugi dobijaju naloge iz antisrpskih centara moći da se „usaglašeno“ antiustavno ponašaju! Zašto?
U svakom slučaju, Srbija je jedina država na svetu u kojoj u vreme VANREDNOG STANJA ne funkcioniše Narodna skupština i u kojoj čak i skupštinska većina bojkotuje njen rad!?
Može se zaključiti da narodu Srbije nema boljitka dok se ne izmene izborni zakoni i ne omogući da građani predlažu, biraju i opozivaju narodne poslanike u svojoj izbornoj jedinici! Tada se neće desiti da, kao u ovom sazivu Narodne skupštine, čak 72 opštine i četiri grada od 169 lokalnih samouprava u centralnoj Srbiji i AP Vojvodini nemaju svoje makar i (ne)narodne partiokratske poslanike u Skupštini!