Postoje dva uvrežena (pogrešna) mišljenja kad je u pitanju psihoterapija.
– .Jedno se odnosi na uverenje da na psihoterapiju idu samo ljudi sa mentalnim problemima
– I drugo, da su psihoterapeuti rešili sve svoje nedostatke pa su na neki način postali ‘prosvetljeni’
Ni jedno ni drugo ne podržava stvarnost (što bi rekla psihoterapija ).
Pre svega, psihoterapija obuhvata širok spektar delovanja kao što je: rad sa zdravim ljudima – razvijanjem njihovih životnih veština, psihološkog savetovanja i rad sa ljudima koji imaju mentalne poremećaje (blaže – ima najveći deo populacije a teže- samo manji deo). Svako od nas je tokom svog odrastanja ‘zakočio’ u nekoj fazi razvoja (neko manje a neko više) i sada kao odrastao ima smetnje u funkcionisanju sa sobom i sa drugima. To ne znači da je mentalno oboleo i da je “za lečenje“. Mnogim mentalnim stanjima lekovi čak nisu ni potrebni. To što se neko ‘stalno’ svađa, napada, hoće da istera pravdu, ‘ujeda’, zanoveta, ‘potpiruje’, zagovara, pušta da mu se svi popnu na glavu, ćuti i popušta – ne znači da je lud i teško oboleo nego da (negde tokom razvoja) nije naučio kako da upravlja svojim emocijama i zato mu je teško. Neko samo ima problem sa organizacijom vremena, prioriteta, postavljanjem i realizacijom ciljeva, nemogućnošću da stvari dovede do kraja, da se orijentiše – pa mu je potrebna pomoć jer ne može da se ostvari i bude uspešan (u raznim životnim oblastima).
Drugo, psihoterapeuti su samo ljudi koji imaju zastoje, prepreke i ograničenja u svom funkcionisanju kao i svi drugi. Lični rad psihoterapeuta (ne samo tokom školovanja) se podrazumeva i traje čitavog života ali to ne znači da je nužno da bude ‘Mali Buda’ da bi nekom pružio pomoć. Za efiksanost svake terapije neophodno je da terapeut nema probleme istovetne klijentovim jer neće imati realnu percepciju sadržaja zbog iskrivljavanja ličnog doživljaja. Ali u isto vreme ne mora biti ‘Zen budista’ koga ništa ne može da takne i pomeri iz ravnoteže.
Dakle, psihoterapija je za svakoga i nije samo za nekoga. Po najmanje nije samo za ‘nestabilne’. A ako ćemo pošteno, niko 100% nije psihički stabilan.
Približite se što više sebi jer to je jedina rola koju možete da igrate i ostanete u komadu. Budite sebi potrebni kad svi odu, a otićiće jednom – jer koliko god je svih oko nas, uvek smo sami u svom bolu i kroz njega prolazimo onako kako smo naučili.
Maja Dokić dipl.sociolog i OLI psihoterapeut u edukaciji
Seansu možete zakazati na br. 062 301 203
Holistički centar OM Šabac