Sudeći po novom Zakonu o zdravstvenom osiguranju doprinosi će i dalje biti obavezni, ali ne i lečenje
Na prvoj borbenoj liniji pandemijskog fronta našli su se zdravstveni radnici. Da li zbog nedovoljne zaštite, nespremnosti celog sistema, nedovoljne obučenosti za ovakve situacije, tek, mnogi od njih su se zarazili i morali da odu u izolaciju, lečenje i bolovanje.
U trenutku kad se državni vrh zaklinje u struku ističući značaj zdravstvenih radnika, kad im se prenaglašeno najavljuje povećanje plata za 10 odsto od 1. aprila (a što ne od 1. marta?!), kad se na sva usta hvale oni koji su se vratili iz inostranstva da pomognu građanima Srgbije, kad ne prestaju večernji aplauzi njima koji se najviše brinu o zdravlju ljudi, gle čuda – zaraženim zdravstvenim radnicima su plate smanjene za 35 odsto! Shodno Zakonu o radu, čije bi odredbe u vanrednom stanju trabalo da budu sekundarnog značaja.
Najblaže rečeno – skandalozno! Ništa manje skandalozan je stav dr Darije Kisić Tepavčević, pomoćnice direktora „Batuta“ i portparola Kriznog šataba koja je nagovestila ispravljanje ove nepravde tako što će se utvrđivanjem ko se kako zarazio, praktično selektivno primenjivati propis o smanjeju plate tokom bolovanja. Kako sama reče, neki su se zarazili na skijanju…
Zapanjujuće je, recimo, pojavljivanje ove dame, bez zaštitne opreme na pres konferencijama. Njeni čudni izleti u javnost počeli su još prošle godine kad je, objašnjvajući odredbe novog Zakona o zdravstvenom osiguranju, nagovstila da će se pušačima koji obole od raka pluća ograničiti neka prava u lečenju upravo zbog činjenice da su pušači! Posle je to demantovala iako je izrečeno na jednoj javnoj tribini. Kao što je pre nekoliko dana demantovala sebe da je rekla kako je prvi slučaj zaraze od koronavirusa u Srbiji bio 1. marta, jer je taj podatak imao direktnu implikaciju na naknadno proglašenje izbora i masovno okupljanje ljudi pri skupljanju potpisa za izborne liste.
Među njenim prošlogodišnjim stavovima nije sporan samo onaj o pušačima već i onaj da će neodazivanje na skrining ograničavati neka prava obolelih od raka, što nije zdravstvena već represivna mera.
„Morali smo da reagujemo na njene izjave i ukažemo da nikakva diskriminacija pacijenata na pušače i nepušače nije prihvatljiva, da bi to bio i problem etičke prirode, a i sam Ustav to ne dopušta“, smatra predsednik Udruženja i potpredsednik Foruma pacijenata Srbije „Leuka“ Predrag Slijepčević. „Ona se složila da tu ima problema etičke i pravne prirode, ali da će – ‚oni to da reše‚. Koji oni, nije rekla. Ja se kao pušač slažem da ne može biti isti status pušača i nepušača i da pušači moraju da snose deo odgovornosti za svoje ponašanje. Međutim, to treba da bude izraženo kroz plaćanje doprinosa i da doprinosi pušača budu skuplji, a ne da se razlika pravi kada se razbole. Tada ne sme da bude diskriminacije“, kaže Slijepčević i dodaje da iako se zna da pušenje povećava rizik za dobijanje raka pluća, činjenice su i da pušači umiru i od drugih bolesti i prirodno od starosti, a da opet od raka pluća obole i ljudi koji nikada nisu pušili.
S druge strane, ukazuje on, od cigareta koje pušači kupuju država ima veliki prihod jer su porezi i akcize na duvan toliki da oni čine više od polovine cene koštanja paklice cigareta. Shodno tome, neke pare državi pušači ipak daju i one bi mogle da se upotrebe i za korisne svrhe, pa i za lečenje.
Kad je reč o merama protiv onih koji se neodazovu pozivu na skrinig – stranica „Leuke“ je za nedelju dana viđena oko 800.000 puta, a među brojnim komentarima su i oni u kojima ljudi tvrde da nikada nisu dobili poziv za skrining pregled, niti znaju nekoga ko jeste. Takvih komentara bilo je neuporedivo više nego onih koji su napisali da su poziv dobili, a oni su većinom iz Beograda. Žene iz više krajeva Srbije žalile su se da su same htele da idu na mamografski pregled dojki, ali im je rečeno da su termini popunjeni mesecima unapred. Jedan od komentara ukazuje na apsurdnost najavljenog pristupa lečenju pa kaže: „Znači, sledeće je: sportistima ne operišemo kukove i kolena jer su se izlagali prevelikom fizičkom naporu, sami su krivi! Dete se popelo na drvo, palo, polomilo ruku, samo je krivo! Roditelji su krivi!“
„Kako smo krenuli, biće i kod nas kao u SAD, ali samo kada je reč o lečenju. Lečiće se bogati a siromašni će umirati. Kako naše ministarstvo zdravlja radi i razmišlja, ispravnije bi bilo da se zove ministarstvo štednje, kaže Predrag Slijepčević, predsednik „Leuke“, čovek koji je četiri puta pobedio leukemiju i dva puta srčani udar.
S obzirom na to da se u Srbiji zdravstvena zaštita obezbeđuje putem doprinosa, koji su obavezni za sve zaposlene, svaki vid ograničavanja prava na lečenje je nezakonit.